Јован Дучић.

Published on 11/10,2009

У љубави се осећа више него што треба, пати више него што мисли,
сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.
Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно
омрзну без стварног повода, као што су се и заволели без стварног
повода.
 
 
 
Заљубљени човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога
сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај
пут истински волео.
 
 
 
Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не
би могла волети или пожелети.
  
 
 
Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости ... Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другима.
 
 
 
Љубав је најћешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразила да су све среће могућно,
и закључили да су све препоне ситне и незнатне.
 
 
 
Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници - зачудо,
- Увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.

 
 
 Ако љубав зависи од наше слободне воље, зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив, плачу од бола и
робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лисавају због љубави нечег чега се иначе
никада нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле.


 
 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=75427

Leave a Reply

Додај коментар





Запамти ме

One Response to Јован Дучић.



  1. Visit bokikojic

    Bas tako! To je ljubav, plus jos ponesto!



  2. Visit aleksandra3693

    тужна истина.
    :>